Ide mi na kurac.

Totalno mi na kurac ide pasivnost ekipe moje generacije (ekipa rođena krajem 70-tih i početkom 80-tih). Ako mi nešto može dić živce i izbacit me iz takta onda su to jebene ljenčine koje očekuju da im se život servira na pladnju i onda da se samo izaberu fini plodovi. Ja sam se rano osamostalio zato jer sam to htio, ne zato jer sam morao. Nisam imao ni bogate starce, niti bilo kakvu drugu financijsku sigurnost kad sam počeo živjeti sam. Bilo je snađi se frende, a čovjek se snađe kad zagusti...

Ne kužim kako netko tko pređe 25-tu može i dalje živjet sa starcima, koji su mu filmovi u glavi? Imam frendove koji studiraju već 100 godina i furaju taj alibi da im starci i dalje mogu mjenjat pelene i kupovat hranu. Ma odite...

Neki i dalje furaju spike u stilu treba se zaposlit u nekoj sigurnoj firmi, po mogućnosti državnoj, to je sigurna plaja ovo ono. Jebote koje socijalističke spike pokupljene od staraca. Šta je danas sigurno čovječe? I jedan Enron propadne preko noći, a kamoli neće neka usrana firma pod vlasništvom šugave korumpirane banana državice Hrvatske.
Starci, navikli da im država daje sve, a da oni loču rakiješinu i trpaju u usta masne komade janjetine i spajaju godišnje odmore kako im se sprdne sada kukaju i cvile ko pizde, a većina naših vršnjaka kao papige ponavljaju te njihove glupe rečenice, stavove i fraze jer su toliko pasivni da im je problem uključiti mozak i vidjeti kako stvarno stoje stvari i kako ih okrenuti u svoju korist.

Sve mi to ide jako na qurac, već sam 100 puta bio na rubu odlaska iz ove usrane močvare i onda opet ostanem, furam neke nove planove koji me drže, pa me onda sjebu neki činovničići i birokrati, rođo-spike, strukture koje ne dozvoljavaju da se napravi akcija u nekim stvarima jer onda to njih jebe itd. Ma.........

Objavio hipermania u 30. kolovoz 2005 13:47:00